SI8510155A8 - Naprava za impregnacijo lesa - Google Patents

Description

UREDAJ ZA IMPREGNACIJU DRVETA

Oblast tehnike u koju spada pronalazak

Pronalazak spada u oblast uredaja za nanošenje teCnosti na površine, a posebno se odnosi na uredaje u koj ima se predmet stavlja u dodir sa velikom koliCinom teCnosti. Oznaka prema Medunarodnoj klasifikaciji patenata : B 05 C 3/109 i B 27 K 3/10. TehniCki problem

Pronalaskom se rešava problem kako konstrukcijski izvesti uredaj za impregniranje drveta kojim če se povečati dubina impregnacije drveta naizmeniCnom primenom vakuuma, uz evakuaciju vazduha i drugih gasova iz strukture drveta, i pritiskom teCnosti za impregniranje.

Stanje tehnike

Obrada drveta impregnacijom pod pritiskom, ili duboka impregnacija, poznata je več duže vremena. Svrha obrade je da se drvo uCini otpornijim prema trulenju, gljivama, insektima i crvotoCnim promenama. Sredstvo za impregnaciju je normalno tečnost koja sadrži različite rastvorene soli, koj

toksiCno dejstvo.

Uredaji koji se danas najviše koriste, rade na principu što se suvo drvo stavi u sud pod pritiskom, dok je rezervoar pod pritiskom. Cilj je ovoga da se istisne koliko je god više moguče vazduha iz čelija drveta. Posle toga se teCnost za impregnaciju uvodi pod atmosferskim pritiskom u rezervoar za impregnaciju iz specijalnog rezervoara za snabdevanje. Usisavanjem če drvo apsorbovati teCnost za impregnaciju. Nedostatak ovog uredaja je to, što je sposobnost drveta da apsorbuje tečnost za impregnaciju znatno umanjena, pošto je potrebno izvesno vreme da bi drvo bilo potpuno obuhvačeno tečnošču za impregniranje. U meduvremenu, pre no Sto je materijal potpuno obuhvačen tečnoSču, drvo če apsorbovati vazduh i čeli je drveta če se napuniti vazduhom umesto tečnošču. Zbog toga če i spoljni i unutrašnji pritisak biti u velikoj meri izjednačeni, pa če impregnaciona tečnost u nedovoljnoj meri prodirati u drvo.

e

Posle detaljnih istraživanja ovah pOznatih uredaja, bilo je zapaženo da, uprkos činjenici da drvo gubi veči deo zapremine gasa koju sadrže čeli je, neče sva zapremina koja je zauzeta gasom biti ispunjena supstancom za impregniranje, iako je sav materijal u potpunosti potopljen u tečnost. PoSto nije došlo do deformnacije materijala, treba pretpostaviti da preostala zapremina mora biti ispunjena nekom drugom supstancom od one koja služi za impregnaciju.

Logično je da ta supstanca mora biti neki gas. Ovaj gas se jednim delom sastoji od vazduha koji je drvo apsorbovalo kada je dodavana tečnost, kao Sto je napred rečeno, ali je takode verovatno da je gas izvučen iz tečnosti, saglasno zakonu o rastvorljivosti gasova u odnosu prema pritisku gasa iznad tečnosti. Membrane čelija u drvetu su takve prirode, da mogu zadržati, na primer, molekule glikoze, dok su istovremeno propusne za molekule vode. Drugim reč ima, mali molekuli mogu mnogo lakše da produ kroz membranu nego veliki molekuli. Veliki deo molekula Sto prolaze kroz membrane u čelije kod poznatih uredaja za impregnaciju biče molekuli gasa iz tečnosti za impregniranje, Sto umanjuje mogučnost molekulima tečnosti za impregniranje da prodru u čelije. Ovo dovodi, naravno, do slabijeg prodiranja tečnosti za impregniranje kod odredenih vrsta drveta, naročito kod borovine, koja se danas smatra kao pogodna za impregnaciju ovim uredajem. To znači da druge važne vrste, kao Sto je jela, neče biti pogodne za impregnaciju pod pritiskom, jer postoji razlika u strukturi čelija kod ova dva četinara. Kao rezultat, samo se borovina u NorveSkoj obraduje napred opisanim uredajem, pa ta ograničenja predstavljaju, prirodno, ozbiljan nedostatak uredaja.

Prema poznatom stanju tehnike, opisanom, na primer, u DE-A-1 492 551 i DE-A-2 313 826, vazduh se izvlači iz tečnosti za impregniranje u koju je potopljeno drvo. Utvrdeno je da je nemoguče da se u potpunosti izvuče vazduh iz drveta kada je isto prekriveno tečnošču, Sto znači nedovoljno prodiranje tečnosti u čelije.

Prema GB 1 399 Θ33 drvo i tečnost za impregniranje se obraduju vakuumom u odvojenim sudovima. Kada se tečnost prenese u sud u kome je drvo, vakuum se otkloni i atmosferski pritisak utiskuje tečnost u pore drveta. Kao i kod napred opisanih primera, to neče obezbediti zadovoljavajuče impregniranje.

Opis rešenja tehničkog problema

Cilj je ovog pronalaska da se ostvari uredaj za impregniranje drvenih materijala, koji če povečati dubinu impregniranja i pružiče mogučnost za impregniranje i onih vrsta drveta (na primer jela i dr.) koja se smatraju za nepogodna za obradu impregniranjem pod pritiskom, ili za duboko impregniranje.

Ovo je postignuto pomoču uredaja za impregniranje drveta tečnošču za impregniranje, kod koga se drvo stavlja u hermetički sud pod pritiskom ili u rezervoar za impregniranje, iz kojeg je vazduh potpuno, ili skoro potpuno evakuisan, a tečnost za impregniranje je posle unošenja u rezervoar izločena pritisku, pri čemu je tečnost za impregniranje potpuno, ili skoro potpuno oslobodena svog gasa i/ili vazduha pre sabljanja u rezervoaru za impregniranje. Pri torne se impregniranje vrši pod uslovima potpune hermetičnosti, tako da je tečnost potpuno, ili skoro sasvim oslobodena gasa i vazduha kad nastupa impregnacija, tj. kod povečanog prodiranja tečnosti prema drvetu, i gas i/ili vazduh nemaju priliku da prodru u drvo izmedu pražnjenja rezervoara i impregniranja drveta.

Pronalaskom se uspostavija vakuum u drvetu, ili, konkretnije, čelije drveta se stave pod vakuumski sistem koji se održava pre i u toku 'vremena napajanja tečnosti, tako da impregnaciona tečnost bude usisana na gore, kroz zidove čelija, puneči na taj način čelije. U ovom slučaju nema potrebe za izjednačavanje pritiska izmedu čelija i okruženja, da bi prethodno došlo do prodiranja tečnosti za impregniranje kroz zidove čelija.

U praksi se odstranjivanje vazduha sadržanog u tečnosti za impregniranje obavija u posebnom rezervoaru.

U toku rada, sabljanje impregnacione tečnosti i nakon Sto je ista uvedena u rezervoar za impregniranje ostvaruje se smanjivanjem zapremine u rezervoaru za impregniranje, ili uvodenjem tečnosti pod pritiskom iz koje je uklonjen vazduh ili gas.

Uredaj za impregniranje obuhvata impregnacioni rezervoar koji prima drvo koje treba impregnirati, kao i potpunu opremu za proizvodnju vakuuma u rezervoaru, zatim cevi koje spajaju rezervoar za impregniranje sa rezervoarom tečnosti za impregniranje radi snabdevanja tečnošču rezervoara za impregniranje, dok je u vezi sa rezervoarom za impregniranje predvidena oprema za povečanje pritiska u rezervoaru, u uslovima potpune zaptivenosti prema vazduhu.

Kod jednog praktičnog izvodenja uredaja prema pronalasku, povečanje pritiska izvedeno je pomoču sredstva za smanjenje zapremine u rezervoaru, kao Sto je, na primer, jedan ili viSe naduvenih mekih rezervoara za impregnaciju, ili u cevi koja sprovodi tečnost, a u vezi je sa rezervoarom za impregniranje, ili pak postavljanjem jednog ili viSe pomerljivih klipova, ili pumpe za pritisak u cevi izmedu rezervoara tečnosti i rezervoara za impregniran je.

Pronalazak je opisan detaljnije sa pozivom na priloženi crtež koji prikazuje, Šematski, primer izvodenja uredaja prema pronalasku.

Drvo 1 koje se impregnira, smeSteno je u rezervoaru 2 za impregniranje, koji je zaptiven za vazduh i otporan na pritisak. Jedan ili viSe elastičnih, mekih rezervoara 3 rasporedeno je unutar rezervoara 2 za impregniranje (zavisno od broja, iznad drva 1, ili iznad i sa obe strane, i sl.). Pre početka impregniranja drveta 1, vazduh u mekom rezervoaru 3 je evakuisan pomoču vakuum pumpe 4, a preko cevi 5, 6, 7, i 8, dok su ventili 9, 10 u cevima otvoreni. Nakon Sto je vazduh evakuisan, zatvara se ventil 10. Iza toga je rezervoar 11 tečnosti, spojen sa vakuum pumpom pomoču cevi 12 i 13, evakuisan otvaranjem ventila 14, koji se kasni je zatvara poSto evakuacija bude obavijena, a Sto se odreduje dostizanjem pritiska ključanja tečnosti za impregniranje. Pomoču vakuum pumpe 4, vazduh u rezervoaru 2 za impregniranje evakuiše se preko cevi 5, 12 i 25, a ventili 9 i 16 su otvoreni sve dok se potrebna evakuacija ne zavrSi. a onda se zatvaraju. Sav, ili gotovo sav. vazduh ili neki gas, je evakuisan iz oba rezervoara, rezervoara 2 za impregniranje i rezervoara 11 sa tečnošču, koji sada radi kao ekspanzioni rezervoar, a deo vazduha ili gasa biče takode potpuno uklonjen iz tečnosti 17 za impregni4 ranje, koja se nalazi u rezervoaru 11.

Impregniranje poCinje otvaranjem ventila IB i 19, koji omogučavaju punjenje rezervoara 2 za impregniranje teCnošču za impregniranje iz rezervoara 11, pri Cernu se rezervoar 11 teCnosti postavlja na nešto veču visinu od rezervoara 2 za impregniranje, kako bi se omogučilo da teCnost za impregniranje prelazi u rezervoar 2 pod dejstvom sile teže. Za vreme prelaza teCnosti, rezervoar 11 se evakuiše pomoču vakuum pumpe 4, dok su ventili 9 i 14 otvoreni sve do onog vremena kada pritisak gasa u tečnosti bude jednak pritisku gasa iznad tečnosti. Ventili 18 i 19 se zatim zatvaraju.

Od izvora P vazduha pod pritiskom, isti se uvodi kroz ventil 20 u meki rezervoar 3, koji se širi pod tim pritiskom unutar rezervoara 2, pri Cernu taj pritisak dostiže do 16 bara i više. Po završetku impregnacije, meki rezervoar 3 se povezuje sa vakuum pumpom i prazni.

Ako je materijal apsorbovao koliCinu teCnosti veču od optimalne, što se utvrduje nekom od poznatih tehnologija koje nisu predmet ovog pronalaska, ponovo se u rezervoaru 2 uspostavlja vakuum za izvlačenje viška teCnosti za impregniranje iz drveta.

Dimenzije pojedinih elemenata uredaja zavise isključivo od predvitfenog kapaciteta uredaja. ZajedniCko za te razliCito dimenzionisane uredaje jeste da je temperatura teCnosti za impregniranje oko 20°C, dok je pritisak oko 12 bar.

Opisan i prikazan uredaj dat je samo kao primer i može se koristiti na više načina. Tako, na primer, može se ugraditi jedan pomerljiv klip umesto elastičnog suda radi smanjivanja zapremine i time povišenja pritiska u rezervoaru za impregniranje.

Povišenje pritiska u rezervoaru 2 za impregniranje može se takode ostvariti.

^^-ΆργόκΑΤΙ

Gorcrana^Mi Popovič------BEOGRAD — T akcvska 18

Telefon: 339-442

Claims (2)

PATENTNI

1. Uredaj za impregnaciju drveta^ koji rezervoar za impregniranje u koji se stavlja drvo 1, opremu za stvaranje vakuuma u rezervoaru kao i cevi sa za dovodenje tečnosti za ipregniranje u rezervoar 2 iz il nakon evakuisanja, naznačen tirne, Sto je (2) za impregniranje preko cevi sa ventilima <18, 19) rezervoarom (11) za tečnost, i što je rezervoar (11) (5, 12, 13) i ventila <9, 14)5 spojen sa vakuum pumpom rezervoar (2) sa vakuum pumpom (4) spojen preko cevi (5 ventila (9, 16).

obuhvata i potrebnu venti1 ima rezervoara rezervoar povezan sa preko cevi (4), do je , 12, 15) i

2. Uredaj prema zahtevu 1, naznačen time, što je u rezervoar (2) za impregniranje postavljen meki rezervoar (3), preko ventila (20) i cevi (8) spojen sa pumpom (P) za vazduh pod pritiskom, i što je preko cevi (8, 7, 6, 5) i ventila (10, 9) spojen sa vakuum pumpom (4).