SI8311548A8 - Postopek in naprava za obdelavo razsutega blaga - Google Patents

Description

Oblast tehnike

Pronalazak spada u oblast začtlte r&stresitog materijala, kao što su srna žitarica»

Tehniški problem

Poštojala je potreba da se dodje do načina ko j im se na brz i efikasan način može saštititi rastreeiti materijal, prvenstveno zrna žitarica, od štetošina· 0 vezi sa tis postavljen je tehniški problem iznalaženja postupka za tretiranje gasovitim fosfinom rastresitog materijala inficiranog ili osetljivog na infekcije· Zaštita bi obuhvatila rast res iti materijal«, uglavnom zrnaste žitarice, koji je uskladišten ili transportov«* u zatvorenim sudovima, prostorima. Na primer u zatvorenim prostorima kao što su kontegneri, skladišta za rastreeiti materijal ili sudovi ili eanduci za transport·, silosi, brodski prostori, vagoni sa transport, kamioni i slišno· Postupak treba da se sastoji u kontrolisanoj hidrolizi pogodnog metalnog fosfida u toku od 0,25 do 20 dana. Metalni fosfid hidrolizuje tako da nastaje gas fosfin kome se omogučuje da se rasprostre kros celokupni rastre sit materijal i da se u njemu održi u koncentraciji i za .vreme pogodno za suzbijanje Štetošina .

3—

S®MMS TEHNIKE

U R3a patentu br* 79/2263 opisan ja postupak i uredjaj sa napred isnote svrhe· Prema tom opisu isaer ene količine sestava sa aetalnim fo&fldom koji može da sa hidroliauje sa susbijsmje nametnika pojedisašao su spakovane u kesios od aaterijala nepropustljlvog sa vlaga i gasove ili su direktno posebno satvorene u dšspove koji sa nalese us dugoj savitljivoj tr sol od uglavnom nehigroskopmog 1 potpuno bos vlaga aaterijela, a dšepovi su nepropustljlvl sa vo&snu paru 1 gasove* Hepred Isnote trake koja aadrše odredjeae delova sredstva sa susbijanje neaetnlka posnete su kao *bag blamfeeta* 1 dalje če u opisdu biti es&adsas kas bed blesketa (bes obsira da 11 ja 111 ne sastav sa tosUdem prve spakovsa n keaice pre unošenja u dlepove traka 111 eu dšepovi konstrulsaal sa dršane sestave - bilo u obliku praga» grenela» presovsnog 111 drugog Oblika - direktno)· 9 oves kontekstu rastreeiti aaterljall su a naročito materijali u obliku gomila* s naročite poljoprivredni rastresitl materijali kao što su srna» bilo koja druge semena, aa priaer pasulj, soja» arašid, kakaovao, kale, a isto tako bilo koji materijal dobljen njihovom prerodom kao što je brašao* i setim rastreeiti aeterijal koji nije ss jelo a osetljiv je na infekcija nsmetnleiaa* heterijal noše da bude biljnog ili šivotinjskog porekla i aoše na priaer da obuhvega rlblj* brašao» koštano brašao ili brašno lešima· Irese napred Isnotoj patentno j specifikaciji, u kojoj au silosi, senduci sa ekladišteaje, ekladišta sa rastreeiti materijal, kontejner!, brodeti prostori ili slišno koji sadrže takvu rastresitu robu koja je segadjeaa ili je osetljlva na sagadjlvanje nametaieima, na pr* rodeniaa, ali naročito insektioa kao što su buSači zrna, iižak, aoljci i slično, napred —Λ.

pomenuti beg blankets koji sadrže unapred odredjenu kollčinu ne-* talog fosfida sa ausbiJanje nanetnika eu otvoreni i brao se sire preko gornje površine rastresitog na tari jela, kontejnera, silosa ili prostore sa skladiščenje, brodakih prostora, sudove ili slično koji su satvoreni i žto je viže aoguče nepropuatljivi sa gasove« Vlaga koja je norsalno uvek prisotna u takvi« satvorenlo prostorime ulesi sati» u oblika vodene pare u džepove i kasice koji sadrže sestav sa metalni* foefldoa se susbijanje nanetnika, žto dovodi do hidrolise aetalnog fosfida t» otpuStenje otrovnog gaaovitog fosfina« Gas fosfin iaa relativno veliku bralna difusije i kao resltat toga prodira sa prihvatljivi vreeeneki period o celokupen raatresiti aeterijal tečno na dno, čak i kad je rastreeiti materija! u obliku goeile visoke nekolike eetara« Ζλ τηειη* večeg ili eanjeg vreaonskog periode nadjeno je de koncentracije fosfina kros rastreeiti eaterijel dostižu nivo dovoljen da se ubija nsnetnioi koji trebe de se susbijaja, pod uslovoo de se tej nivo fosfina održeva se adekvatno trajanja« Obično u granicaoa koncentracije fosfina koje ee prieenjuju od štrena stručnjaka is ove oblasti, vreme potrebno se potpuno uni&tsvanje tih nametnika koji treba da se susbiju, približno je obrnuto proporcionalno koncentraciji fosfina upotrebljenog ne datoj temperaturi« Brzina kojoe se gas fosfin oslobadja iz metalnog fosfida zavisi od prirode metelnog fosfida (obično aluminiju&i fosfid ili neki put nagnezijus fosfid i u neki» slučajeviea kalcijua foafid), veličine čestice aotalnog fosfida načina na koji se metalni foafid povezuje se raznim editivioa poznatim stručnjacioe, da li ili ne sestav ima oblik praha, granula, paleta ili tablete ili je preaovaa u plode se vlaknastim aster!jaloci kao nosačima* Brzina oslobadjanja _4_ z a visi isto tako od prisustva vlaga, tj« vlažnosti okoline i brzine kojota ta vlažnost prodire kros materijal na primer beg blankets” i kenica i n« kraju od temperature okoline« L' praksi oalobadjanje se završava za vreme od oko C«25 do 20 dana, obično 1 do 5, u slučaju

Ali, 2 do 3 dana duše, na primer do 10 dana na niškim temperaturama«

Najniže koncentracije su letalne samo ako se ©državaju 3-4 nedelja«

Pogodne koncentracije gasa fosilna sa suzbijanje naaetnika leže u granicama od 50 dna do 5000 dna (delova ne ailion), obično ne maaje od 100 dna, najbolje 500 dna do 2000 dna, a preporučeoi periodi islaganja tog rastresitog materijala napred iznetia koncentracijama 4» gasa fosilne sa aigurnu dezinfekciju iznose 400 sati do 40 sati pod najpovoljnijoa koncentreeijoa od 250 sati do 50 sati ili od 250 100 seti za veoma otporne nemetalke«

Napred izneta metode u kojoj se primenjuju ”bag blankets” pokazala se veoma efikasnoa u praksi, i dovodi do potpune desinfek* cije za praktično prihvatljive vremenske periode« *3ag blankets* mogu de se unesu brzo i bes snačajnijge rubi tke u gasu fosfinu i bez opesnosti po zdravlje za rukovsoee i po savrSenoo dimljenju, i str oženi “bar blankets” mogu lako de se obnove i otklone bes zaostajanja bilo kakvih otpadaka eastave us suzbijanje naaetnika u ra«tresitom materijalu« kedjutim, meda je bralna difuzije gasa fosilne velika, vreme potrebno za pofcpunu pme&reei ju do kraja jih rasdaljina od lokalne primena bag blankets” može da bude znatno, na primer 2 do 3 dana« C veoma velikim silosima vreme koje je potrebno gasu da prodje nadole eože da bude suviže dugačko da bi sa prihvstilo, na primer 2-3 nedelje u ekstremnim slučajevima« Oaim toga, sa dat vreneaski period, mogu rasne koncentracije fdsfina de se rosprostru u raznim delovima rastreaitog isaterijala. Da bi aa osiguralo da avi delovi rastresitog saterijsla budu adekvatno izloženi gasu« potrebno je da se ili upotrebe relativno velike količine sestava sa metalnim fosfidoca ili da ae priaeai veoma dugo vreme iz lagun ja. Duga vremene iz laganj a i dugi periodi prolaaka gasa fosilne kroz rastreaiti materi jal eu nepogodni« jer za vreme tih perioda može de dodje do gubitka u gasu fosfinu zbog lagaaog curenja i drugih uzroka posnetih u ovoj oblasti· lato tako sa vreme difuzije gasa fosfina nadole« istovreaeao se sakupljaju velike količine gasa fosfina u prostoru iznad raatreaitog materijala« naročite ako ja atovaričte ili tranepomi preater doliaiČno napunjen« i takav prasan proator gasa fosfina uglavnom je ne-efikesan i predstavlja gubltak· Sa kraju« da bi se osigurale adekvatne koncentracije gasa fosfina u avim delovime restreaitog materi jela« može da postane neizbežno da budu prisutne ©nogo reče koncentracij#' odmah pored “beg blesketa*« koje mogu da budu vede od optimalnog nivoa· Ako dodje do veotsa velikih nagomilavanja gasa foafina« to može da dovede kod isveenih nasetnika do stenja usrtvljenosti ili privreaene kome baz stvarno^ ubijanja« uto može da dovede do toga da takvi nametalci prežive period zadišijavenja· lato tako« suvišae akumulacije gasa fosfina mogle bi da dovodu u ekstremni» clučajevima do zapaljivih ili ekslpozivnih smeša fosfina i vazduha« Hadi sigurnosti« to je očigledno nepoželjno.

U Južno-afričkom patentu 79/6907 fkoji odgovara Us patentu 4 seo 6*>7) opisane su metode u kojima sredstvo za zama£ljivan38^5rGS tiče veoma sporo kroz gonilu ras trasi tog materijala koji se nalazi u silosu« kantejnerisa ili slično* i-reaa specifičnijia otkričioa« tablete setalnog foafida koje oslob idjaju foafin razasute su iznad površine rastresitog materijala i priaenjuje ae blago usiaavanje «Sena dnu gomile r^a tresi tog materijala, Sime isvuSeal vazduh cirkuliže na vrh kontejner». ireoa tom nalazu metoda ja aa uspehom iepitaaa sa dovoljno malim protidanjem vazduha tako da se obavi izmena vazduha za 5,5 dana dok su najpogodnlji rezultati porfeLgjautl iz načina kada ae brziaa vazduha održava izmedju približno 0,0015 kubnih stopa se minut na bučal, (0,0014 m^/min/m^ zrna * ^fi,5 dati izmene vazduha) i 0,0006 kubnih stope na minut na bučal (0,00075 m^/mia/m^ zrna · 11 sati izmene vmsduha)·

Manje pogodna metode prema tom istraživanju, odredjena da se postigne isti efekat sastoji se u primesi vodih bralna protieajcja veoma kratkoh trajanja, na pr» 1 do 5 minuta pri intervalima od 5 do 4 sata« teko da je bralna probicanja u tom slučaju smatremmm kao najbolj! rezultat ekvivalentno napred lzsetoe, naime ukupna iz— sena vazduha za predalčno vreme koje može da izaoei i 5,5 dana» Kedjutlm takva procedura izaziva dodatne rlzike, naročito pri visokim temperaturama okoliše na kojoj je eksplozivne granica sme&jena i na kojoj se nože san od sebe zapaliti ček i pri relativno malim proaeuaaa pritiska» bok je na 2O°C saao-zapaljivenja grenioa 17900 dn©, ta granica opada na niže vrednosti na višin temperatur asaa. Ta granica može lako da ee doetigne posle 5—8 sati ako je cirkulacija suviše spora» Medjutim, Ček i na temperaturama od 5θ°^ «pora cirkulacija može znatno da povede rizil seao-zepeljivaaja·

Rasturanje tableta ili palete po površini rastresitog materijala dovodi do njegovog zagadjenja materijalom istrošenlh tableta ili poleta»

Mala brziaa cirkulacije n« izbegava napred iznete nedostetke da se relativno velike količine gasa tosflna sakupljaju ekoro bes efikasnosti u nekod velikim praznim prestarima iznad rastresitog

-7materijala, niti če ee izbeči sa sigurnošču lokalno salcupljanje nepogodno velikih koncentracija gesa foefina odmah pored sastava iz koga nastaja fosfin« Ta ranija izlaganja izae-dju ostalog na dovode brzini u veza parametre cirkulacije prenaVoelobadjanja foefina« Prema torne, Posebno od potencijalne opasaosti požara, postoji rizik napred iznetog rizika narkoze” usled brzog nastajanja suvide velike lokalne koncentracije« S druge strane, bilo gde u sistemu nastajanja koncentra ci je bide suvifie sporo za optimalno suzbijanje naaetnika« Ornim toga, mala brzine cirkulacije naginje ka nastajanju laganog raapadanja metslaog fosfida usled lokalnog nedoetatka vlaga koja «a na dopunjava sa nekog drugog aesta u sistemu« primerima izvodjenja ironalazak je zasnovan na saznanju napred iznetih nedostataka u dos&dašnjea radu i iznosi načine i sredstva za otklanjanja tih nedostataka· V užem smislu, pronalazak može da se primeni za Ubrzanje brzog i dovoljno ujedaačenog raaporedjivanja gasa foefina kroz raa tresi ti safcerijal, da sa poboljša efikasnoat zaaagljivanja kako u odredbama vremena tako i u trošenju sastava za suzbijanja naaetnika 1 da ae isbegnu nepovoljne velike lokalne akumulacije gasa foafine« pronalazak može ds ae primeni za skr ač ea j e vremena zadiraljavanja i da ae sautnje gubici u gasu foafinu koji naataju tokom dufcib perioda dimljenja i uopšte da dovede do optiaalnog efekta dimljenja·

Uziaajuči u obzir napred isneto, pronalazak pruža poatupak iznet u uvodnom delu, u koae ' ee prouzrokuje zatvorano proticanje gaaa kroz rastresiti materijal kroz oblast ili oblasti fde se gaz foafin oslobadja prema oblasti ili oblastima raatresitog materijela —8koje su uda 1 j ene i nalaze se suprotno od oblasti oalobadjaaje fosilna i zatira ostrog duž posebne staže za vračanje u početa! deo zatvorenom prostora, pri Senu ae prouzrokovanje proticanja zepočinje pre koncentracije foafina u zoni bliskog, na pr, za IG ca od oblasti oslobsdjanja foafina aa prosečnia iznosom vedla od unapred odredjeno granioe, na primer od $04 iznad prethodno odabrane vrednosti i održava ae na saanjenoe iznosu koncentracij· bar dok koncentracija u zoni ne padne ispod te vrednosti na draga vrednost nanju ili bar približno jednaku prooečnoj koncentraciji kros prostor, a prouzrokovanje ae ponavlja toliko čeato i dugo koliko ja potrebno da se izbegae povečanje koncentracije foafina u zoni iznad ta granice« Ta granica može da ae odnosi na maksimalno sigurna granicu za lzbegavanj« samo-zapaljivaaja čak i na visoko j temperaturi okoline, što znači da ni na jednom mestu u oblasti oslobsdjanja fosfina koncentracija ne treba da bude veča od 6000 ane £Ή^»

Ta granica može isto tako ds se odnosi i na unapred odradjenl maksimum koncentracije koja treba da se dosti sne u rastresitoa aa— terijalu tokom celog perioda dimljenja, Ta maksimalna koncentracija leži obično izmedju ^00 dam i $000 dnm što zaviei od vremena koje je na raspolaganju za dimljenje, klimatskih us lova, saptivenosti za gas u prostoru, i vrsta naaetaiks koji treba da se uniSte« Efekti tih prOEenljivih o optetmalnoj koncentraciji fEj sa dimljenje i saksioslaa koncentracija koja če se dostiči dobro su poznati stručnjacims iz ove oblasti, Ta granica se najbolje uspostavlja tako da ne pred je maksimalna koncentraciju za više od $C4_f a ječ bolje više od 20%, a u svakom slučaju da ne pred je granicu sarao-zapalji vanja·

Da bi se poeti gl o brzo dostizaaje letalne koncentracije

-9kroz rastre si ti raaterijal, pogodno je da se bar u početnim fazama (na pr· prvi dan dimljenja) ne dozvoli da se koncentracija odmah pored mesta gde se gas oslobadje ne popne ni do tog maksimuma· Maksimum ja na gornjim granicama praktično p agedn I fr kono ontračij a za suzbijanje nametnika, kao što je izneto·

Pogodno je da proticanje gasa iz prozorčiča prolazi kroz rastreeiti materijal u praven nagore· Dalje je pogodnije da se nastajanje gasa obavi u ili iznad gornjeg reglona, najbolje zadnji, raetresitog materijala i da ae izvlaši usieavanjem gasa koji sadrši fosfin iz gornje oblasti gasnog prostora iznad gornje oblasti i da se gas vodi n oblast pri dnu rastresitog materijala, da odatle prod je nagore kroz rastreeiti materijal, opet prema gornjem regionu·

Kao alternativa ili dodavanje početka cirkulacije gasa koja se odnosi na koncentracija PH^ odmah blizu mesta oslobadjanja fosfiaa, koja je u glavnom prostoru uglavnom bez rastresitog materijala - najbolje prostor gasa iznad rastresitog materijala poČetak moše da zavisi od koncentracije PH^ nastale u tom prostoru gasa, koja opet ne treba da se dozvoli da se poveča iznad sigurnih granica, koje su opisane, i/ili poznate struSnjacima u ovoj oblasti·

Koncentracija PH^ u zoni koja se nalazi blizu regione oslobadjanja gasa ili u prostoru gasa može da se odredi analitički, na primer, pogodnim instrumentima koji su per se poznati koji mogu ili ne da rade automatski, a najbolje kontinuelno ili eeai-kontinualno.

Alternativno koncentracija moše da ae izračuna ili odredi na bazi poznatog ili empirički ustanovljeno^ odnosa izmedju takve/Scoadantracije i paraaetara koji definišu brzinu oslobadjanja

PH, iz sestava sa metalnim foafidom upotrebljenim za nastajanje fosfina 5

-10*

Izraz regien ili regioni oalobadjenja fosfina obično ozaetplaog nabava oblike saataveifosfida koji može da ae faidrolizuje ili artikla koji sadrži oeta-lni fosf id, pogodnog da oslobodi fosfin pri dejstvu vlage i nastale hidroliae fosflda. Taj sastav ili rogiom može da bude u obliku tableta ili paleta ( elobodnih ili u uredjaju za trošenje)* prahove ili granula* na primer aadržanih u kesioeaa ili tako svanih beg blankets”* pr-edovaaih ili sestavnih ploda* na primer koje imaju fibrozno 1/U1 plaeičnu matrica.

Najbolje je da se izazivanje protlcaaja gas« Obrnil tako da ae gas u prolasiaa materijala ismedai od 5 do 15 puta tokom vremena potrebaeg se 90$ osloba&jenje fosfina is metalno fosflda* najbolje β-12 pote* e naročito 6-8 puta. Najbolje je da se program cirkulacije gasa završi pošto se osldbodllo 90-98¼ e jofi boljo 90-953 gasa* dobija se

Prema deljen aspektu prenalaskm^poetupak isne-t u uvodnem a_eiu u kome prottcanje gasa u zatvorenom prozočiču u ponavljanim udar-dma izazvano is prostora sa gas iznad rastresitog materijala prolazi reglonefe) oslobadjanja fosfina i kros uglai&m celokupna višina rastreeitog materijala i aatreg u prostor za gas, a svaki udar ima hrzinu proticanja i trajanje deboljno da se kroz rastreaiti materijal lsvufie sapreaiaa gasa bar jednaka zapreainl prostora Sasa iznad rastreaitog materijala* a frekvenci ja udare je bar tekva da dodje do potpune Ismene gasa u proresima raetreaitog materijala za manje od vremena uzetog za oalobadjenja gesa foafine koji sa može dobiti iz aetalnog fosflda* a intervali isaedju sukceaivnih udara da budu od 2 do ICO puta toliki kolike je trajanje udara* najbolje od 3:_; do go puta* a jofi bolje 10 do 40 puta. Opet pravao proticanja je nsjpogodaije de bude sa dna raatresitog materijala na

-11ore* a ivica zatvorenos <ά-«1ι*<η la odvojena od r»stresitog naterijala, na prisser van njegovog prostora sa skladlštanje·

Najbolje ja da je frekvenci ja udara takva da potpuna izmena pasa u md juproatorina nastane sa sanje n c? po što je vrese za oelo~ badjanje 50-, još bolje 20? gasa foefine o ji se aoče dobiti is aefcalaog fcsfida. Nsjpogodnije je da se r.apred dva spoaonuta aspekta kombinuju·

Irena još jedno» aspektu pronalaska dobija se postupak u kose se protioanje gasa zatvareaih ciniki a. u ponavljani» udariea izazove u regionu ili regionias oalobadjanja gasa fosilna i kros uglavnea oelokupau sapresinu rastresitog asterijsls i natrag duš posebne put^aje d® bi se krug zetvorio, a dušina svakog udara je od 8 do 80 ainuta 9 brsiha proticanja je takva ds je zapremina gasa jednaka JO do 15Q£ od sapreaine u ssedjuproetoriaa ras tresi tog materi jala i da oe prenosi kroz naterijal u svakom udaru, s intervali izmedju udara da budu 2 do l^c sati i u svakos slučaju takvi da se vazduh potpuao izse-ni* s ns* jholje bar dve kompletne izmene vazduha u rnatreaitoa materijalu tekom prva 24 sata postupka· Taj aspekt sen opet najpovoljnije pri— menjuje u kombinaciji aa jedni® ili oba napred iznets aspekta«

Kajpo^odnije je da se zapremina rasa jednaka od oko d.o ltvA zapreaine ae-5juproatora rastresitog materijala vodi kroz na— terijal pri svakom udaru« kogodno je ds bralna proticanja tokos evakog udara bude takva da prouzrokuje potpunu izaednu ~aaa u medjuprostoriaa za 3 do SC minuta* naročito 1^ do JO ninuts.

Najbolje je da se foafidni aaetev resprost^ na vrhu materijale, cli bez direkfcnop dodire sa nji®· Ka pricer sestav se postavlja ili rasprostire na materijal ili ploču, propustljive sa gos»* ali nepropustljive za praainu« «sjpogodnijn-je ds se ne talni foefid

-12upotrebi u obliku bog blankets«, napred definisano« razprostrt na vrhu materijala·

Alternativno« metalni foe-fld a« drži obešen n prostoru iznad gonile rastresitog materijala· Takav postupak ae obavlja« na primer« u silosiBO« a fosfidni preparat ee priaenjuje u *bag blankets* koji «o obesi posoda kako ili slišno na vrhu silosa.

Prema još jednom pegodnoa aspektu pronalaska koji nošo prema želji i pogodno da so kembinuje aa prethodnia aapaktioa« rastresltl Baterija! o« diad gasovitie teko« koji eirkuHše kros njega i sadrži letalna kaaeeutraciju gasa fosilna i ioa ssdršaj ea apolja uvedenog ugljea dioksida« obično vetog od ataosferskog sadrša ja C©2« «apolja uveden* snači sadržaj CO₂ preko i isnad ooog koji se oslobsdja iz bilo kojih eaetejaka (aa pr· aoonijua karbaaat) upotrebljenog preparata sa metalnin foafidoa· °°2 la povoljno dojetvo n. bnfcra ubijaj, sa i tako saanjuje koncentreciju x puta potrehau za unižtsvanje nametnika zrna· Oaogudoje efektivno dimljenje pri nižin FH^ nivoina« cime se smanjuje riizik samo-zepaljivostl· leto tako ima povoljan efeteat na nivo samo-zapaljivanja rii^ koncentracije· Iz ekonomskih razloga obi&ao je pogodno da sa postupak obavlja u vazduhu obogateno» sa do 5C£ C0₂.

Postupak može da ae obavlja u nredjaju koji se sastoji is skladištnog prostore koji sadrži raztrositi materijel, naprave za prcrazrokovanje pretleanja gasa kroz materljal i natrag duš posebne putanje takvom brzinom da odgovara zahteviaa napred deflnisanog postupka« i vremenski programiran uredjaj za uključivanje i isključivanje proticsnja F«ee na način unapred programiran. Program

13može da ae prilagodi tako a& ae uspostavlja autoaatski ili ručno kao funkcija vremena, na in?· povezan za uredjaj za mersnje temperature i/ili vlažnosti koji se nalazi u prostoru za gas i/ili u regioniaa aparata« Temperatura je relevantna pošto odredjuje brzinu oslobadjanje fosfina za dati preparat aa metalnim fosfidoo i za datu vlažnost« Temperatura je isto tako relevantna jer odredjuje sigurno gornju končen trači ju pre auto-zapaljivanja i aogu&eg nastajanja eeksplozije« Temperatura osim toga regulise metabolizem nsmetnika i time optimalnu koncentracijo foafina za uaižtsvanje·

Takav uredjaj može da sadrži volove za cirkulaciju gasa da bi se obezbedila posebna putanja, uključujuči duvaljku za gas ili njen ekvivalenat i ventile u volovima podešenim da preklan zatvoren krog proticanja i umesto toga da uvuku atmosferski vazduh i da vrata vazduh preko vestilatora u atmosfera pošto je prošao kroz materijal«

Može prema želji da sadrži naprave za apsorpoiju i razlaganje povezani za ventilator kako bi se otklcnio foafin it vazduha koji sa vraža«

Te odlike su pohodne za brzo otklanjanje etrovaog gasa fosilna po zavrženo® tretiranju raztresitor materijala·

Skladišteni pr-oator može da hude u unutražnjosti skladišts, ssudufea, silosa, brodhkcg prostora, teretnih vagona ili kamiona·

Pronalazak 6e dalje biti ob ja šn j en pomoču primera aa pozivom aa priložene crteze« ha crtezina slika 1 predstavlja silos za zrna obubvatejuži uredjaj prema pronalasku·

Jlika 2 predstavlja diagramski poprečen presek kro« brodski prostor u kome je uredjaj prema pronalasku.

-14slika 5 prikazuje dijagreaski popročan presek kroz bunker sa zrna pokriven sa vVC i koji sadrži uredjaj prema pronalasku·

3a pozivom na sl« 1, silos 1 je aapunjen sa zrnitaa 2 do nivoa iznad koga je prostor za gas 4* Silos je podeSen na bude aapunjen kroz otvor 2 na vrhu silosa koji je zaptiven za gas· Uredjaj za oirkulaciju gasa sadrži ventilator za usisavonje 6, cev sa izvlečenje 7 koja vodi od gornjeg prostora za gas 4 do ventilatara 6 1 cevi za ispužtanje d koja vodi na dno gomile zrna 2 i ima rasporedjen dužinoa adekvaten broj otvora za ispuStanje gasa u regionu 9· 'Za poboljžanu raepodelu gasa taj region 9 može da bude u obliku prstensste cevi koja je prikazana samo dijagreseki i koja na primer može da bude ugradjeaa u zid silosa« blazna cev 7 ventilator· sadrži ulaznu cev kontrolisanu vec tilom 10 koja direktno vodi u atmosfera« Rad ventilator» je podečem tako da može da se reguliše kontrolno« rolejnoa kutijoa 11 koja radi sa jedne Strane pomoču narpave 12 za prekidanje vremena i autonatskog aparata za upravljanje 13· parat s a upravljanje 13 prion opet i ohranjuje signale iz taornib Son^a 14 i l^r od kojih su saao dva prikazane, pri čemu sonda 14 vodi u roraji prostor za gas 4, dok 3onda l^r odlazi u c?ntr j»lni region srna 2« Togodno je da postojo dodatne sonde na primer, odcsh pored ragiona sa nastajanje gasa, <to če d^lje biti objs/njeno« doude sa— drže napravu za marenj« temperature i/ili za autoaatsko moranje foefln Osits toga, aOtfU da poetoje i eonde sa serecje vlažnosti ·ϋ

Trema želji je za kontrolni aparat 13 vezan automatski rekorder 16 koji čuva beležke parametera izoerenib aparatom za upravljanje 13 kao i napredovanje operacije dimljenja, naročito vremena za uključivanje i isključivsnje ventilatore 6.

Orač jaj so slike 1 _ηοΖο do radi ca razne nsčine, a redni i kontrolni načini?se kombinuju pressa želji«

15U naročito jednoatavnea načinu rada, naprava sa prekidanje vremena 12 ručno se podeei na unapred odredjeni redni ciklus koji može prema želji da se modifikuje ea napredovanjem dimljenja prema podečima iz podatek* rekorder* 16, kao što au prosene temperature 1 koncentracija foaflna n« raznim nestima uredjaja· Medjutim, obično ** može na bazi poznate zapremine i sadržaja silosa, posnete ili očekivane prosečne temperature, prethodno izaerene vlažnosti u silosu 1 izračunate količine foaflna koji se oslobadja is sastav* unapred odrediti radni ciklus ss celokupno vreme trajanja dimljenj* aa dovoljnem tačnošču·

Alternativno, kutija sa upravljanje 15 «adrži ili je vesana za kempjuter koji ja programiran d« eao unapred podeei i prema potrebi podečeva oe vremena na vreme napravu sa prekidanje vremena koja ee nalezi u njemu ne basi signala koje prime od raznih sondi·

Kao još jedna alternativa, naprave sa kontroliaaaje 1 upravljanje 15 može biti teke planirana da utiče samo na rad ventilatera 6 prema koncentraciji gasa kojoa upravljajo sonde 14, 15 uz dosti zanje izvesnih unapred odred j en ih nivoa«

Uredjaj može isto tako da bude programiran da uključi clrkulaciju gas-e čim koncentracija u sondi 14 pred je končen trači ju u sondi 15 odredjivanjem unapred apsolutnu 111 reletivnu količinu, na pri za 20Ί i da izključi ciTkulaciju gasa čim au koncentracije na dve mesta dostigle drugi unapred odredjeni odnos, na primer jednako at.

Oaim toga, kutija za upravljanje 15 i naprava za prekidanje vremena 12 mogu unpared biti podečem! da zauatave svaku eirkulaclju kada se doetigne unapred odredjena nivo koncentracije kroz uredjaj i/ili posle unapred odred, j en Of vremena, naročito kade je poznato —16— vrese za koje se pod uslovima temperature i vlažnosti koji vladaju fosfidni preparat otpuatio uglavnoa celokupna količinu gasa fosfina koji ee aože dobiti» na primer najmanje 90% foafiaa koji se nože dobiti.

U ovon primeru, pretpostavlje se da «n tako zvene bas blankets* fzaštideno ime sa napr-avu aa unapred odred jeni« dosaaa metalnog fosflda koju proizvodi Detla Freybarg GmbH i iznosi na triište Detla Srport GmbH) upotrebljeno sa unoSenje 1 postavljanje sestava aa metalnim foafidoa. Njegove neposredne Skoline» na primer od 10 cs površine smatra se kao mesto nastajanja fosilna sa izneto evrhe* Medjutim, mogu ds ae izaberu bilo koje pogedne grsnice se takvu roglju· Ti Beg blaške te” u obliku dugadkUk traka 17» od kojih svaka iaa priključek 18 unose se kroz otvor 5 u početku rada i veSaju pomodu keoo— pca 18. Kože se tako rediti da bag blesketa*¹ viša slobodno u gornjem prostoru sa gas 4 ili (kao ftto ja prikazano sa crtežu) da donji deo *bag blankets leži na gornjoj povriini 3 srna 2.

Na kraju perioda dimljenje otvor 5 ae otvori» iztrošene beg blankets * ae isvuku kros otvor i odbace.

Iravac proticanja gasa kros aistea cevi i kroz materijal 2 prikazan je strelicema 19 i 20* Pošto je period dimljenja zavržen» urejaj može da se koristi sa provetravanje me tari j ela kako bi oo is njega otklonio zaostali gas fosfin. C tom cilju» otvor 5 je otvoren i trokraki ventil 12 radi take da atoaafereki vazduh ulazi u ventilator 6 kros ulaznl ventil 10 i duva ae kroz materijal 2 u pravcu streliee 20 i napelje kros otvor *><

Ako poatoje asetnje za ispu&tanje saoatalog gama fosilna u ataosferu» otvor 5 može da oatane zatvorea i trokraki ventil 22 može

-ν?~ da radi tako da se gas is prostora 4 odvede kroz drugo apojnu cev 25 koja vodi u napravu za apsorpciju ili razlaganje fosfine, što nije prikazano.

Ga poziven na eliku 2 erteža, raspored je u principu aličan aa rasporedeon aa slike 1, oain što je siloa zeneajen bro&aki» prostorom 1» koji je opet napunjen raatreaitin materijalon kao što su zrna 2· Sa «lici 2 brojevi ae odnose na iate kao na slici 1·

Uredjaj opisan sa poziven na eliku 1 sole da bude isti u principu na alici 2 kao na alici 1, ali nije prikazan· Ventilator 6 u ton slučaju odvodi ©aa izvučan is gomjeg prostora za gas 4 nedole kros cev 8* u cev Bsogostrukog siatena aa otvoriaa za iepuŠtaaje 9*·

Sa posivon aa eliku 3, pronalazak ja prlnanjen za zedimljsvaaje bunkera u zemlji obloženog i pokrivenog sa PVC sa srna i sastoji se is velikog prekopa sa zemljani» pode» 24 ograničen sa obe strane zealjaaia nasipiea 2% Prokop je napunjen srnine 2 u obliku gonile do nivoa doata iznad osnove. FrOkop ja obložen listoviza PVC i pokriven sa listo» ‘VG. Da bi se uneo sastav za dimljenje “bag blanketa” 17 se unose pomoču pohodne šipke ili čaklje kroz prereze lista za pokrivanje 26 i postavljajo ae vrhu zrna 2 i PVC lista 27· 3upe za unošenje se zatim porovo z a tvore.

Pre unošenja zrna, grupa longitudinalnih cevi 28 sa serijama izlaznih otvora φ postavlja ae na pod prekopa 1 povezuje sa cevi 29, koja vodi u cev JO koja prelazi kroz ventilator 6, čiji ae rad reguliše napravo» za psrekidanje vrecena 12. Iz ventilatore 6 cev 31 vodi u perforiranu cev 32 postavljeno duž vrha gomile zrna«

Kao Što je prikazano strelicama 35 i 54, pogodnije je u ovoj primeni* zbog konfiguracije uredjaj«, da gas cirkuliže -pravšen nadele kroz zrna, tako da sistem cevi 28, 29, 50 služi za izvlečenje

-19za izvlečenje gasa fosilna iz predela bag blankets 17 nadole kros zima i natrag u ventilator 6 da bi se vratio kroz cevi 51, 59 na vrb gonile·

Prema želji mogu da poetoje sonde za »srenje na odgovarajučero aestu ea slike 1« Medjutin, one nisu prikazane na slioi 5·

Bunkeri za skladištenje koji aa odnose na slika 5 ea uapeboe su upotrebljani, naročito u Avstraliji· Radjuti», usled islaganja suncu, temperature iapod pokrivnča od PVC aogu da budu doata visoke i iz tog razloga postupak preša pronalasku ofceztedjuje pdboljžantt sigurnost· Ere pronalaska ovakav araažoan je težio da dovede do koncentracija gasa koja pralasi granleu saao-zepaljivaaja usled visokih temperatura u krajsvina sa toplo» klisoa i zbog sala sapremine prostora za gas koji okruiujs sastav sa aetalnia fesfidoa· faj preklan ae je otežen kada bag blankets* koji sadrže aluninijun foafld zaaeajuju drugi» sredstvina koja sadrže nagnezijua foafid kao aktivan sastojak· Primeri

Bali silos sličan οποββ prikazano« na slici 1, zapreoine od 138 ač nspunjen je aa 155 tona žita. Zapreoine »edjuprostors iznosi oko 7Ώ 0¾ Ventilator 6 isa kapacitet od a⁵ na sat· On ae uključuje u intervaliaa od dva sata tokoa 15 ainuta za tri dana· Breaa torna, svaki ciklus uključivanje od 1^ς ainuta dovodi do izaene gasa u medjuprostorima od oko 120$ ako ae uzae u obzir i prostor <♦

Količina aluninijun fosfidog aastava iznoaila ja 1 kesiea na 2 ukupne zapraaine čelija fkeaica je uneta u bag blankets i svaka kesiea sadrži 25 g tehničkog aluninijun foefids·

Posle jednog i pola dane dostignuta je taaksiaalne koncentracije od 1500 dna·

-19Posle tri dana cirkulacija gasa je obustavljena. Posle jedne nedelje silos je otvoren i provetren« U ogledu obavljenom na 9 do 10 C ( što predstavlja nisku temperaturu na kojoj.j e vodjeno dimljenje sa aluminijum fosfidom) dezinfekcija je ipak bila potpuna, svi insekti su bez obzira na njihov životni ciklus ubijeni u potpunosti.

Medjutim, na tako niškim temperaturama, a naročito ako je temperatura čak niža od 9°C ventilator se uključuje u dužim vremenskim intervalima, odnosno od oko 18 do 20 min. tako da se dostigne izmena gasa u medjuprostorima od 150#,' Ovo se dogadja jer se na niškim temperaturama gas oslobadja sporije iz fosfida. Takodje, naročijo na niškim temperaturama efikasnost procesa je poboljšana ako se čelija silosa drži zatvorena do 28 dana. Pri torne se uzima u obzir povremeno nepredvidivo prisustvo insekata koji imaju veču od normalne rezistencije i sporiji metabolizem insekata na nižim temperaturama.

U ovom ogledu koncentracija gasa fosfina nije zapaženo da prelazi čak i relativno umeren nivo od 2500 dnm u bilo koje vreme ili delu uredjaja, čak ne i u bližini kesica koje sadrže fosfid,

Medjutim, komparativni ogledi u kojima je koriščena ista vrsta

ΑΛΒ BOJHCJIAB P,

XMMHA&pcKa yji. 6| B E O

1-2?^p

-19a- uredjaja na obično visim temperaturama’ bez cirkulacije gasa ili u kojima je cirkulacija gasa bila suviše spora, koncentracije od 15 000 dnm dostignute su pre nego što su eksperimenti obustavljeni kako bi se izbegle eksplozije. U jednom slučaju koncentracija dostiže 20 000 dnm.

Uredjaj je prema želji snabdeven napravama (nisu prikazane) za uvodjenje vlage u uredjaj. To se savetuje u veoma suvim oblastima u kojima sadržaj vlage u atmosferi i materijalu može da bude manji od optimalnog za pogodnu brzinu hidrolize. Vlaga može da se uvede (na primer u prostor na vrhu 4) najpogodnije kroz jednu ili više cevčica atomizera. To može da se obavi automatski u zavisnosti od očitavanja vlage u sondama na primer kod 14.

Primer 2

Ponovljen je primer 1 sa različitim čelijama silosa slične kon· strukcije kao u primeru 1, ali kapaciteta 723 m^ pogodnog za čuvanje 550 tona žita. Procedura i rezultati bili su isti kao u primeru 1, osic što je maksimalna koncentracija PHj sa ujednačenom raspodeloin gasa kroz čeli ju iznosila 1200 dnm.

I u ovom slučaju su nametnici bili uništeni.

ΛΛΒΟΚΑΤ BOJHCJIAB Rjl«™JlOa. 7

ΧκΛβΜΑβραβ yn.J« 3S1*8tib

-20friser 3 b« primenu ietog uredjaja kao u priticru 2, prekidač vremena je po&ešsen da uključi ventilator prvi put no cotiri sata po unočenju beg blanketa i n trajanju od dvo sata i sati» jedan put dnevno po dva sata· 3vaki ciklus od dve sate ventilatora dovodi do akoro potpuno dva izmene gasa u medjuprostorima« Feda eu u ovom primerni dostignute veče maksimalne koncentracije gasa fosilna odmah pored beg blankete i u prostoru za gas 4, koncentracija ni u jednoj fazi ne aostižu opazne ili nepogodne nivoe· roale drugog rada ventilator» javlja ae več potpuno ujednadena i letalna koncentracija gasa fosfina kroz silos i posle trečeg ciklusa u celom silosu je postignuta uglavnom maksimalna koncentracija fosfina, posle doga se više ne vrši reclrkulaclja·

Trimer 4

Kodifikevaa je primer 5· Ventilator je ukl jušen da radi 70 minuta za prvo vreme od Četiri sata po uvodjenju beg blankete i zatira za 70 minuta jedan put δ sati, ukupno devet puta. U to» primeru maksimalne koncentracija od 1200 dnm ujednačeno Je rasporedjena kroz silos posle j^fdnog i pola dana· Rajveča lokalna akumulacija fosfina izaerena tokoa eksperimenta jo u grcnicssia od 25sX) dne·

Primer 5

Giloa napunjen žitom kao što je opisano u primeru 1 «adimIjavan je paletama aesnežijun fosfida postavljenih na gornjoj površini gomile zrna, az primenu 30 poleta na tonu lita (svaka poleta daje 1 g Cirkulacija gasa je uključens posle 1 1/2 seta (kada koncentracija u goni jem prostoru sa pes dostigne 2000 dna)· iirkulieshje je nastavljeno 15 minuta <12C izmene Fese), pošto je postignuta svuda koncentracija PH^ od 250 dnm. Cirkulacija je ponovljena jedan put svaka 1 1/2 sata i na krajju zaustavljena posle 15 sati kada više nije zapaženo dalje povečanje koncentracije, Maksimalna koncentracija zapažena posle ravnoteže jeste 1000 dnm. Silos je ostavljen zatvoren 5 dana radi potpunog uništenja naraetnika.

Primer 6

Veliki silos koji sadrži 36OO tona kukuruza zadimljavan je kao što je opisano u primeru 1 na 25°C. Sredstvo za dimljenje primenjeno je u obliku bag blankets” u količini od jedne kesice na 5 tona kukuruza. Zapremina medjuprostora je oko 5°% od zapremine materijala zrna, a prazan prostor na vrhu iznosi oko 10$ od zapremine silosa. Prvi cirkulacioni udar primenj en je posle 12 sati u kojoj fazi koncentracija u gornjem prostoru iznosi 1600 dnm. Trajanje udara jel sat tokom kog vremena je istisnuto oko 6O5S od zapremine u medjuprostorima.' Koncentracija gasa u gornjem prostoru opada na oko 200 dnm. Cirkulacija je ponavljana jedanput svakih 12 sati i zaustavljena je posle 6-og ciklusa. Posle 2 1/2 dana postignuta je maksimalna koncentracija PH^ kroz silos od 700 dnm. Posle 1 nedelje nadjeno je da je uništenje nametnika potpuno.

Na nižim temperaturama , kao što je 15°C, proizvodnja gasa je sporija. Snodno torne, intervali izmedju udara mogu biti produženi do 15 sati ili duže, pri čemu se suštinski dobija isti rezultat, Poželjno je da se silos drži zatvoren 21 dan ako to vreme dozvoljava, čak do 28 dana. To omogučuje granicu sigurnosti od 300% protiv slučajnog preživljavanja nenormalno rezistentnih insekata.

BOJHCJIAB ^X>We«Aapcxa yji.

££0

321-288

Primec 7

Sledeči ogledi vršeni au u istoj vrsti uredjaja kao Što je onaj upotrebljen u primeru 1, pod uslovima i sa rezultatima izvoženim u sledečoj tabeli u kojoj zaglavlja imaju sledeča značenja:

Prvo, vrh tabele pokazuje da su svi ogledi 1 do 7 izvršeni sa tehniškim aluminijum fosfidom (A1P) dok je ogled 8 izvršen sa tehničkim magnezijum fosfidom (Mg^P^).

Poprečne kolone imaju sledeča značenja:

Zaglavlja A je izračunata količina metalnog fosfida u gramima po m^ zapremine silosa.

Poprečna kolona B označava izračunatu količinu raspoloživog gasa fosfina u gramima po m^ zapremine silosa.

Poprečna kolona 0 označava prosecnu temperaturu na kojoj se ogled izvodio.

Poprečna kolona D označava početak prve cirkulacije gasa u minutima posle unošenja metalnog fosfida.

Poprečna kolona £ označava koncentraciju gasa fosfina (u ppm) unutar oblasti 10 cm od preparata fosfida u vreme ukljucenja prvog cirkulacionog udara.

Poprečna kolona F označava maksimalnu prosecnu koncentraciju gasa fosfina dostignutu kroz sistem za vreme ogleda (u ppm).

Poprečna kolona G označava brzinu cirkulacije izračunatu kao broj promena gasa u sistemu na sat.

Poprečna kolona H označava trajanje svake udarne cirkulacije u minutima.

Poprečna kolona I označava ukupan broj izmena gasa kao rezultat udarne cirkulacije kroz ogled.

Poprečna kolona K označava opseg do kojeg je gas fosfin oslobodjen dzražen kao procenat ukupno raspoloživog gasa fosfina) na kraju poslednje udarne cirkulacije.

Poprečna kolona L označava procenat ukupne zapremine gasa reciklovanog za vreme svake udarne cirkulacije.

Poprečna kolona M označava broj cirkulacija gasa izvršenih kad je 20 # od raspoloživog gasa fosfina oslobodjeno. Poprečne kolone N, 0 i P

- -21hoznačavaju odgovarajuče brojeve reciklovanja gasa izvršenih kad je oslobodjeno 30 50 % i 90 % od raspoloživog gasa fosfina.

Poprečna kolona Q prikazuje intervale u minutima izmedju udarnih cirku lacija.

Poprečna kolona R označava prosečnu koncentraciju gasa fosfina kroz sistem na kraju tretiranja (u ppm).

Poprečna kolona S označava prosečnu koncentraciju gasa fosfina koja preovladjuje tokom tretiranja (u ppm).

Poprečna kolona T označava vreme za koje je zavržena poslednja udarna cirkulacija^ tj· završetak cirkulacije gasa, u danima.

Nadjeno je da su u svim siučajevima na kraju tretiranja (poprečna kolona J) potpuno razorene sve štetočine koje se obično nalaze u zmirna žitarica, uključujuči i njihove larve· Čak i male dozirane količine kao u ogledu 6 daju iste rezultate. Ovo se izvrši za 20 dana· Medjutim povoljno je da se u siučajevima fumigacije sa veoma niškim koncentracijama gasa, sigurnost rezultata postupka poboljšava produženim tretiran jem, na primer za 28 dana. Skladištenje u silosima traje obično toliko dugo da ne dolazi do smetnji usled produženog tretiranja fumigacijom.

Tehnički A1P

Ogled	1	2	3	4	5	6	7	8
Dozirana količina g metalnog fosfida/m?	11,5	17	8.5	3.4	5,1	1.7	5,1	69,3
Količina PH^/nr^ silosa	6.5	10	5	2	3	1	3	21
Temp· °C	9-10 36	25	26	30	16	24	15
Početak cirkulacije min·	120	360	250	800	700	720	300	I30
PIL· konc· kod fosfida pri uključenjuj ppm	800	6000	5900	1000	1600	300	500	2000
Max. prosek PH, konc· ppm ?	1500	5000	2500	500	750	600	700	1000
Brsina cirkulac. tokom udarne cirkulacije/h	5.1	0.75	2.1	7.5	3,0	2	7,2	4,8
Trajanje udara, min·	15	120	8	10	7	30	2,4	15
Ukupna reciklovanja gasa	28	4	12	15	5	6	12	10
Trajanje fumigacije, dani	7	2	5	21	6	20	7	2
% os lob. PEL na kraju poslednje cirkulacijr	83	98	90	90	93	90	92	90
$ recirkul./udar	120	100	30	100	28	100	35	120
No.recikl. kod 20$ oslob.	2	1	2	1	1	1	1	2
No.recikl. kod 30$ oslob·	6	2	3	3	2	2	2	4
No.recikl· kod 50$ oslob·	12	3	6	8	3	4	3	6
No.recikl. kod 90$ oslob·	28	4	10	15	5	6	7	10
Intervali izmedju udara,min	• 120	360	230	180	700	720	240	120
Prosek konc· na kraju tretiranja ppm	700	1500	600	50	200	20	170	500
Proe« konc« tokom tretiranja ppm	1100	1800	I5OO	300	400	50	350	700
Poslednja udarna cirkulacija (dani)	1	1.75	2	2,5	2,5	3,5	2	3/4

B E O ΓΡΑ Λ

Mt uajpovol.jniji poznat način izvodjenja postupka prema pronalasku

Sa pozivom na sliku 1.

minuta za 3 dana. Svaki ciklus od. 15 minuta dovodi do izmene gasa u medjuprostorima, oko 120 % ako se uzme u obzir i prostor 4.

Količina aluminijum fosfidne kompozicije iznosila je 1 kesica od 23 g ukupne zapremine.

r'0sle jednog i po dana dostignuta je maksimalna koncentracija od I5OO dum. Posle 3 dana cirkulacija gasa je obustavljena. Posle jedne nedelje silos je otvoren i provetren. U ogledu obavljonom na 9 do 10° dezinfekcija je ipak bila pttpuna, svi insekti bez obzira na njihov životni ciklus ubijeni su, (J ovom ogledu nije zapaženo da koncentracija gasa fosfina prelazi čak i relativno uraeren nivo od 2500 dnm u bilo koje vreme ili delu uredjaja. Medjutim, komparativni ogledi u kojima je korišcena ista vrsta uredjaja na visim temperaturama bez cirkulacije gasa ili sa sporom cirkulacijom, koncentracije od 15 000 dnm dostignute su pre nego što su ogledi obustavljeni kako bi se ozbegla eksplozija.

Uredjaj je prema želji snabdeven napravama za uvodjenje vlage u uredjaj. To se savetuje u suvim oblastima gde sadržaj vlage u vazduhu i materijalu može da bude munji od optimalnog za pogodnu brzinu nidrolize. Vlaga može da se uvede pri vrhu u prostor 4, najpogodnije kroz jednu ili više cevčica atomizera.

runomocnik

B e o r pa Λ

.. . ' ··;' : Ulil F,.

γη.όη. Λ b u ϋ I i ,

Claims (7)

1. PATENTNI ZAHTEV

   1. Postupak za tretiranje gasom fosfinom rastresitog materijala inficiranog ili osetljivog na infekcije štetocinama time što se stvara i održava atmosfera gasa fosfina hidrolizom metalnog fosfida vodenom parom za vreme skladištenja ili transportovanja, u zatvorenim prostorima kao što su kontejneri, sudovi ili sanduci za skladištenje ili transport, silosi brodski prostori, vagoni za transport rastresitog materijala zeleznicom ili drumom, koji obuhvata kontrolisanu hidrolizu za period od 0,25 do 20 dana pogodnog metalnog fosfida koji može da se hidrolizuje i stvara gas fosfin i prouzrokuje ili omogučuje da se gas fosfin prostire kroz celokupni rastresiti materijal i održava u koncentraciji i u trajanju podešenom za razaranje prisutnih štetocina pri čemu se prouzrokuje zatvoren ciklus strujanja gasa kroz rastresit materijal, kroz prostor ili prostore u kojima se gas fosfin oslobadja prema prostoru ili prostorima rastresitog materijala koji su udaljeni i na suprotnoj strani od prostora gde se fosfin oslobadja, a odatle nazad posebnim putem vrača se na pocetak kruženja, naznačen time, što se metalni fosfid, kao što je AlP, Mg^P2 ili njihova smeša, u količini od 1,5-50 gr. tehničkog AlP po kubnom metru prostora skladišta, najbolje 1,7 do 17 g/ra³, ili ekvivalentna količina ^M93^P2' unosi u količini koja stvara i održava koncentraciju fosfina PH^ letalnu za štetočine, i iznosi u proseku od 50 do 5000 dnm, poželjno od 500 do 5000 dnm, za period od 2 do 28 dana, na temperaturi okoline, najpogodnije od 9 do 30°C, što krušno strujanje počinje da se vrši pre nego što koncentracija fosfina dostigne granicu samozapaljivosti u bližini mesta gde se fosfin oslobadja, najpogodnije da koncentracija fosfina bude do 6000 dnm PH^, što se krušnim tokom strujanja smanjuje koncentracija, što je najpogodnije da dodje do potpune izmene gasa u medjuprostoru za 8 do 80 minuta, što je najbolje da krušni tok obuhvata izmenu količine gasa do dva puta i koja količina iznosi pošeljno 30-150% od zapremine medjuprostora u rastresitom materijalu, što se koncentracija smanjuje u toj zoni dok ne padne na vrednost manju ili jednaku prosečnoj koncentraciji u

   L .. ' ; „ ΑβΒΟΚΑΤ _ 2 - _v ^CMHCJ»AB P. Miaau?JJS3’4fi

   ΧΜΛβΗΛβρεκΗ yn. 6p. 5/1 ΤβΛ. 32 J-288 BEOTPAfl prostoru celog skladišta, i što se strujanje uzastopno ponavlja tako da se koncentracija fosfina u zoni ograniči na gornju granicu od poželjno 6000 dnm, i što se sadržaj vlage reguliše iz spoljnjeg izvora.
2. 2. Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što proticanje gasa počinje da se vrši kada je koncentracija PH^ u zoni izmedju 500 i 5000 dnm.
3. 3. Postupak prema zahtevu 1 i 2, i varijanti I, naznačen time, što gas struji kroz rastresiti materijal odozdo na gore.
4. 4. Postupak prema zahtevima 1-3, naznačen time, što se oslobadjanje PHg vrši u prostoru bez rastresitog materijala, najbolje iznad rastresitog materijala, pri čemu je najpogodnije da se gas koji sadrži fosfin izvlači usisavanjem i sprovodi na dno rastresitog materijala odakle se kreče na gore kroz rastresiti materijal.
5. 5. Postupak prema zahtevima 1-4, naznačen time, što se proticanje gasa obavlja tako što se gas u medjuprostorima rastresitog materijala izmeni 5 do 15 puta, najbolje 6-12 puta u periodu dimljenja, sve dok se ne oslobodi 90% fosfina prisutnog u metalnom fosfidu.
6. 6. Postupak prema zahtevima 1-5, naznačen time, što se cirkulacija gasa završava kada se oslobodi 90-98% gasa.
7. 7. Postupak prema zahtevima 1-6, naznačen time, što se uzastopno cirkulisanje gasa vrši sve dotle dok se kroz rastresiti materijal ne propusti zapremina gasa koja je jednaka ili veča od zapre mine prostora iznad rastresitog materijala, a učestalost pulsiranja traje dok se potpuno ne izmeni gas u medjuprostoru rastresitog materijala, pri čemu cirkulacija traje krače nego što je potrebno da se oslobodi 50% gasa fosfina koji se može dobiti iz metalnog fosfida.